Dunja Leskovačka – opis sorte

Leskovačka dunja je domaća sorta, dominantna u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. U narodu se često naziva jednostavno „dunja“, dok se Vranjska dunja razlikuje kao „dunjac“. Plodovi su krupni, okruglasti, jabucasti, rebrasti ili ravni, sa intenzivnim i prijatnim mirisom. Pokožica je glatka, svetložuta, a u punom zrenju postaje intenzivno žuta, poput limuna. Meso ploda je aromatično, sočno i kiseloslatko.

Uzgoj i karakteristike stabla

• Stablo: Okrugla krošnja, bujno u mladosti, postepeno postaje srednje bujno nakon zrenja ploda.

• Cvetanje i rodnost: Kasno cveta i rađa rano, redovno i stabilno. Sorta je otporna na mraz, ali je osetljiva na insekte i štetočine.

• Oplodnja: Za optimalan prinos preporučuje se sadnja u blizini Vranjske dunje kao oprašivača.

Sadnja i održavanje

• Razmak sadnje: Preporučuje se 4–5 m između stabala i 5–6 m između redova, u zavisnosti od tipa zemljišta i načina gajenja (intenzivni ili poluintenzivni zasad).

• Tlo: Dobro drenirano, plodno zemljište sa neutralnom ili blago alkalnom reakcijom pH.

• Zalivanje i đubrenje: Redovno zalivanje u periodima suše, posebno u fazi razvoja ploda. Đubrenje se sprovodi u proleće i jesen radi poboljšanja prinosa i vitalnosti stabla.

• Rezidba: Uklanjaju se oštećene, slabije i unakrsne grane radi bolje insolacije i ventilacije krošnje.

Upotreba

Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, pripremu džemova, marmelada, rakije i kompota. Zbog krupnih i aromatičnih plodova, sorta je pogodna i za komercijalni uzgoj, kao i za voćnjake u domaćinstvima.