Brekinja – opis vrste

Brekinja je listopadno drvo koje prirodno raste u hrastovim šumama, a danas je retko i gotovo zaboravljeno u savremenoj ishrani. Plodovi su bogati vitaminom C i koriste se u narodnoj medicini, naročito za ublažavanje kolika i regulaciju šećera u krvi.

Osobine stabla i ploda

• Stablo: Dostiže visinu od 15–25 m, sa okruglom i široko razgranatom krošnjom.

• Kora: Glatka, sivkasta, sklona ljuštenju.

• Listovi: Oko 10 cm dužine i 4 cm širine.

• Cvetovi: Beli, hermafroditi, prečnika oko 1 cm, bogati polenom i nektarom.

• Plodovi: Slični jajetu, 1–2 cm, boja od zelenkaste do smeđe; zrelost sredinom do kraja jeseni.

• Drvo: Cenjena zbog čvrstog i fleksibilnog drveta, pogodnog za izradu predmeta i muzičkih instrumenata.

Sadnja i održavanje

• Stanovište: Preferira plodna, dobro drenirana zemljišta, sa sunčanim ili polusenovitim položajem.

• Razmak sadnje: Ako se gaji u zasadima, preporučuje se minimalno 5–6 m između stabala radi optimalnog rasta krošnje.

• Zalivanje i đubrenje: Brekinja je otporna na sušu, ali redovno zalivanje mladih sadnica podstiče bolji razvoj. Povremeno đubrenje organskog ili mineralnog tipa poboljšava rodnost ploda.

• Rezidba: Minimalna, uglavnom uklanjanje suvih i oštećenih grana za održavanje krošnje i protoka svetlosti.

Lekovita svojstva i upotreba plodova

Plodovi brekinje, opori ili kiseli, postaju jestivi nakon prvog mraza ili kuvanja. Mogu se koristiti za:

• Pravljenje rakije, sirćeta i marmelade

• Tradicionalne čajeve za regulaciju šećera u krvi

• Ublažavanje kolika (plodovi i čaj od kore)

Priprema čaja od brekinje

1. Uzmite tri kašike fino usitnjene mlade kore brekinje.

2. Potopite u 1 litar vode preko noći.

3. Zagrevajte do ključanja, procedite i ohladite.

4. Preporučuje se do tri šolje dnevno, bez zaslađivača, mesec dana uz pauzu.